Sve masti su sastavljene od zasićenih, mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Hranu delimo u grupe u zavisnosti od toga koje masne kiseline prevladavaju u njihovom sastavu. Masti su zdrave i nužne u ljudskoj ishrani. Bez njih telo ne bi moglo primati sve potrebne hranljive materije. Masti nam osiguravaju izdržljivost, energiju i najbolje nam daju osećaj sitosti. Prirodne masti nikako nisu štetne za zdravlje i ne dovode do gojaznosti.
Takođe postoje masti koje bismo trebali izbegavati. To su takozvane trans masti. Nastaju u tečnim biljnim uljima koja su prošla hemijski proces hidrogenizacije dodavanjem atoma vodonika, kako bi za potrebe tehnološkog procesa prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi. Ova hidrogenizovana i delimično hidrogenizovana ulja se nalaze u većini margarina i prženoj hrani, a dodaju se i radi poboljšanja ukusa, konzistencije i produženja trajnosti.
Prema tome, masti možemo podeliti na:
1.) Zasićene masti koje prevladavaju u hrani životinjskog porekla (maslac, mleko, svinjska mast, goveđi loj, jaja, palmino ulje, kokosovo ulje). One su stabilne i na višim temperaturama i zato su najprimerenije za pripremu hrane.

2.) Mononezasićene masti (maslinovo ulje, avokado, orasi, kikiriki, makadamijini oraščići, suncokretovo ulje, ulje šećerne repe).  One su manje stabilne i prikladne za zagrevanje do srednje visokih temperatura.

3.) Polinezasićene masti (kukuruzno ulje, sojino ulje, laneno ulje) nisu uopše prikladne za zagrevanje jer na visokim temperaturama oksidiraju.

Omega-3 i omega-6

Omega-3 i omega-6 masne kiseline su sastavni delovi polinezasićenih masti koje su nužno potrebne za funkcionisanje ljudskog tela.  Telo ih ne može proizvesti samo i zato ih moramo unositi putem hrane. Jako je bitan odnos omega-3 i omega-6 koje unosimo u telo. U prošlosti, kada su ljudi konzumirali isključivo prirodnu hranu, taj odnos je iznosio 1:1 i tako bi trebalo biti i danas. Ipak, danas taj odnos iznosi 1:20 u korist omega-6. Do toga je došlo zbog povećanog konzumiranja biljnih ulja, margarina i žitarica u proteklim decenijama. Kao posledice se javljaju hronična upalna stanja u telu i oboljenja krvnih sudova. Hrana bogata sa omega-3 su ribe (losos, srdela, skuša), orasi i maslinovo ulje.

Koje masti onda treba konzumirati?
Masti iz sve tri grupe koje su gore navedene, u približno jednakom procentu. Prednost treba dati mastima bogatim omega-3 koje nalazimo u ribi (losos, srdela, skuša), maslinovom ulju i orasima. Preporučuje se svakom obroku dodati dve ili tri kapsule dodatka ishrani Omega 3.