Masti u ishrani

Godinama doktori I nutricionisti propovedaju da je nemasna hrana ključ za gubljenje težine, upravljanje holesterolom i sprečavanje nastanka raznih zdravstvenih problema. Međutim, isto tako postoje i određene dobre masti koje su potrebne našem organizmu i koje treba unositi. Masti u ishrani se dele na dobre i na loše za Vaš organizam.

Loše masti u ishrani povećavaju nivo holesterola dok su dobre masti od suštinskog značaja za fizičko i emocionalno zdravlje.

Uloga masti u ishrani

Osim što nam daje energiju, mast je važan izvor vitamina. One osiguravaju normalno funkcionisanje organizma, učestvuju u izgradnji i održavanju strukture stanica, služe u sintezi antitela i nekih hormona, služe kao izvor toplote i štite telo do ekstremnih temperatura.

Potrebe za mastima

Masti su nam potrebna zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbeđuju rast i obnovu ćelije. Naročito su bitne za osobe u periodu rasta. Esencijalne masne kiseline su značajne zbog regulacije metabolizma holesterola.

Dnevni unos masti

Masti u ishrani kroz dnevni unos za zdravog odraslog čoveka prosečne telesne težine nalažu da ukupan dnevni unos masti ne prelazi 70 grama, a unos zasićenih masnih kiselina bi trebalo ograničiti na maksimalnlo 20 grama dnevno.

Masti u ishrani nikad ne treba da se zanemare ili izbace, ali je potrebno ograničiti njihov ukupan unos, sa naglaskom na zasićene i trans maste kiseline, a pritom napraviti mesta za unos mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina.

Za još korisnih i zanimljivih saveta, posetite našu stranicu ovde.